U okviru ovogodišnje Letnje škole forenzičke psihologije na Fakultetu organizacionih studija „Eduka”, održano je izuzetno zapaženo i dinamično predavanje koje je otvorilo jedno od najvažnijih pitanja savremene forenzičke prakse: kako ljudsko mišljenje, čak i kada je stručno i profesionalno, može postati izvor ozbiljnih grešaka u proceni, istrazi i sudskom odlučivanju.
Predavanje je održala vanredna profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Irena Bošković, čiji se naučni i stručni rad nalazi na preseku kliničke i forenzičke psihologije, sa posebnim fokusom na procenu kredibiliteta, detekciju obmane, kognitivne pristrasnosti i analizu pouzdanosti psiholoških nalaza. Kroz izuzetno aktuelan i praktično usmeren pristup, profesorka Bošković je polaznike uvela u kompleksan svet donošenja odluka u pravosudnom i istražnom sistemu, ukazujući na to da forenzički rad ne zavisi samo od činjenica i dokaza, već i od načina na koji ih stručnjaci opažaju, tumače i povezuju.
Centralni deo predavanja bio je posvećen trima ključnim faktorima koji mogu ugroziti objektivnost forenzičke procene: predrasudama, heuristikama i logičkim greškama. Profesorka Bošković je detaljno objasnila kako stereotipi o počiniocima, žrtvama ili „tipičnim” obrascima ponašanja mogu nesvesno usmeriti pažnju istražitelja ka pogrešnim zaključcima. Posebna pažnja posvećena je heuristikama — mentalnim prečicama koje stručnjaci često koriste u uslovima vremenskog pritiska, stresa i velike količine informacija, ali koje mogu dovesti do prevremenih zaključaka, zanemarivanja važnih dokaza i pogrešne interpretacije ponašanja.
Jedan od najznačajnijih segmenata predavanja odnosio se na kognitivnu konfirmaciju, odnosno sklonost da se veća pažnja posvećuje dokazima koji potvrđuju početnu pretpostavku, dok se suprotni pokazatelji potcenjuju ili ignorišu. Kroz ovu temu, polaznici su mogli da razumeju koliko je u forenzičkom radu opasno prerano formirati hipotezu i koliko je važno zadržati analitičku distancu tokom celog procesa procene.
Posebnu vrednost predavanju dao je bogat praktični rad. Kroz pažljivo osmišljene primere iz prakse, realistične studije slučaja i interaktivne vežbe, polaznici su imali priliku da prepoznaju sopstvene kognitivne „slepe mrlje”, analiziraju način donošenja zaključaka i testiraju koliko su njihova opažanja zaista oslobođena predrasuda. U okviru praktičnih zadataka analizirani su forenzički intervjui, iskazi svedoka, proces identifikacije osumnjičenih, kao i načini prepoznavanja fabrikovanih ili prenaglašenih psiholoških simptoma.
Predavanje je posebno naglasilo da stručnost u forenzičkoj psihologiji ne podrazumeva samo poznavanje teorije i metoda, već i sposobnost stalnog preispitivanja sopstvenih zaključaka. Upravo zato je završna diskusija bila posvećena važnosti kontinuirane samorefleksije, primene naučno zasnovanih protokola i uvođenja jasnih procedura koje smanjuju prostor za ljudsku grešku u pravosudnim procesima.
Predavanje dr Irene Bošković predstavljalo je izuzetno vredan doprinos Letnjoj školi forenzičke psihologije, jer je polaznicima pokazalo da je jedan od najvećih izazova forenzičkog rada upravo sposobnost da se misli kritički, oprezno i naučno utemeljeno. Kroz spoj teorije, praktičnih simulacija i stručne diskusije, učesnici su dobili dragocen uvid u to koliko psihologija može doprineti pravednijem, preciznijem i odgovornijem pravosudnom sistemu.
