Kako društvene mreže oblikuju naše blagostanje? Koliko podrška partnera utiče na mentalno zdravlje majki? Sa kojim izazovima se suočavaju autori naučnih publikacija? Ovo su samo neka od pitanja kojima su se bavili nastavnici Fakulteta organizacionih studija „Eduka“ na naučnoj konferenciji „Savremeni trendovi u psihologiji“ (STUP 2026), održanoj od 22. do 24. oktobra na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Digitalni svet, ličnost i subjektivno blagostanje bili su u fokusu istraživanja „Doprinos vremena provedenog na društvenim mrežama i neuroticizma u predikciji subjektivnog blagostanja“, čiji su autori doktorand Filip Biro i docent Bojana Grahovac. Predstavljajući rezultate, Filip Biro ukazao je na značaj neuroticizma kao prediktora subjektivnog blagostanja, ali i na mali, pozitivan doprinos vremena provedenog na društvenim mrežama. Nalazi otvaraju prostor za preispitivanje pojednostavljenih shvatanja odnosa između digitalnih aktivnosti i mentalnog zdravlja.
Mentalno zdravlje majki i značaj partnerske podrške bili su tema drugog naučnog saopštenja, koje je predstavila prof. dr Anida Vrcić Amar u okviru simpozijuma „Ćutanje nije zlato: psihologija reproduktivnog zdravlja“. Istraživanje „Percipirana podrška partnera i majčina depresivnost tokom prenatalnog i postpartalnog perioda“ ukazalo je na važnost podrške partnera i pravovremenog prepoznavanja simptoma depresivnosti. Posebno je istaknuta potreba za uključivanjem partnera u programe psihosocijalne podrške tokom trudnoće i nakon porođaja.
Od naučnog istraživanja do publikacije koja doprinosi struci, prof. dr Dušanka Đurović učestvovala je na tribini „Zašto se (ne)upustiti u pisanje naučne publikacije?“, tokom koje je promovisana knjiga „Forenzička psihologija – Vodič za psihološka veštačenja“. Razgovor je otvorio važna pitanja o izazovima naučnog pisanja, odgovornosti autora i značaju povezivanja naučnih saznanja sa profesionalnom praksom.
Učešćem na konferenciji STUP 2026, FOS Eduka dodatno afirmiše pristup obrazovanju u kojem naučna istraživanja nisu izdvojena od nastave i prakse, već predstavljaju osnovu za razvoj kritičkog mišljenja, naučno zasnovanog zaključivanja i profesionalnih kompetencija budućih psihologa.
